Godišnjica Nikole Čupića

ње многе и многе успомене, толика, и толика питања за расправљање.

Путовали смо правом линијом, поред дивних станица, к Петрограду.

28 Маја осванусмо код станице која се зове Бологоје,

У у,12 часа стигосмо у

Ио т- ресе рад

Опет бурни дочек; опет: Ура! Слава! и Живели! Довезосмо се у исту гостионицу Белви; и ја опет у собу 36-ту.

Школа с дугим именом

29 Маја, походих и разгледах једну добру школу с дугим именом. Она се зове: »Институт имжењеров и путеј сообшченија. Школа та даје врло солидну спрему својим ђацима. Ту се уче и два млада Србина из Србије: гг. Светозар Марковић, и Алекса Кнежевић. Први је, због слабости здравља, прекинуо своје школовање, и отишао у Србију, кући својој; а другога нађох на месту. Овај други говораше ми о претоварености наставнога плана, и о оштрини дисциплине у тој школи. — Кад сам, после, о том предмету говорио с једним професором, он ми је овако објаснио ствар:

— У нас је силество послова за инџинире, за које их ми добро плаћамо. Ако ове младиће држимо у стези, и ако их приклонимо да се добро спреме — имаћемо добре инџинире; ако ли их пропустимо неспремне, имаћемо неспособне људе на важним пословима. А плаћаћемо добро иу првом и у другом случају. Дакле је сва корист: да они буду добро спремни !

“