Godišnjica Nikole Čupića

Не смањујући ни мало братскога расположења према Бугарима, цртао сам, овом приликом, наше поступно дизање и ослобођавање из турскога ропства. Подсећао сам слушаоце на све тегобе које је имао народ и владалац му на том путу, и. ... тражио сам да сб бар ода правда и народу и владаоцу му, ако им се помоћ не може пружити.

После мога говора, у мало ме Руси не угушише љубљењем, а та Карамзиновица, пред свима гостима, рече: Да ће се одсада, у свакој молитви својој, молити Богу и за Србију и за Српискога Кнеза Михаила !

Молалаива захвалнамца. — Полазак из Москве. — Још нека сећаља.

Маја 27, бејах у Успенској Цркви, у Кремљу, на захвалној богомољи за спасење Цара Александра. У цркву се, без велике муке, није могло ући. Око цркве је било света небројно мноштво. Кад се читала молитва захвалница у цркви, клечао је сав свет око цркве по целоме Кремљу.

До мене клечаше старац Погодин; а из далека, још од Црвених Врата, иђаху неки људи под капама. Погодин, видећи их, и држећи да су странци који не знају рускога обичаја, вајкаше се јако што не скину капе, него ће се, вељаше : »оподвергнутђбђнепр1латностимђотђнарода«. После те богомоље, сви смо ручали у нашој гостионици Кокоревој, па смо се онда извезли на железничку станицу. Ту се опростих с породицама г. Кошељова и пок. Хомјакова, с г. Бесоновим, Погодином, с Кнезом Черкаским, и с многим другим. У 6 часова, по по дне, кретосмо се, и остависмо Белокамену Златоврху Москву, носећи из