Godišnjica Nikole Čupića

Г. Ригер је, после оне своје здравице у Соколницима, био отишао из Москве пре нас. Московци су били незадовољни њиме, а Петрограђани опет хтели су му учинити пошту.

Ово вече, у одморцима, разлегаше се дворана од вике:

— Слава Ригеру! Слава Ригеру ! Слава Ригеру !

Ригер је седео као кип; није на то главе окретао. Ја му рекох, ла би добро било захвалити за ту пажњу.

— Не могу, одговори он:—ко зна, колико је тих што вичу слава, а колико оних што би звиждали 7

— Није ово Москва, рекох му ја, као што су мене мало час уверавали неки Руси. Ригер, најпосле, уста и поклони се на обе стране. Боже благи! мени се учини, пренуће кров над нама од громовне вике: Слава Ригеру: Ура ! Слава, и Живео !

За тим би вечера, на којој је казано више здравица (већином понављање онога што је већ било говорено). Само је Ригер рекао неколико лепих речи у славу Цару и народу Руском !

У Петроград смо се вратили у неко доба ноћи.

Никола И. Констаншинов. — Седниљма у Географсколм Друшливу

31 Маја походих Библиотеку Војних Научних Завода. Нарочито ме забави део педагошки. Ту се познах с веома љубазним господином Николом И. Константиновим. Овај човек, тих и смеран, рече ми, да му се обратим, ако кад будем желео имати о чем каква обавештења, и одиста, доцније, кроз неколико година, кад год сам му се обратио, одзивао ми се је најбржом и најљубазнијом услугом. Велика му хвала за то!