Godišnjica Nikole Čupića

70 ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

И Турци се због овога реше, да не гину више, овако улудо, те почну с једне стране да покопавају град, а с друге стране наложе на градској капији велику ватру, те овако оборе једно градско платно и сагору капију, па сад јурну слошке унутра у град.

Посада градска, бранила се је и сад храбро иза својих бранила и заклона, онако, како се је заверила. док није изо мртав и последњи војник.

Турци су платили своју победу доста скупо; пало их је 400 мртвих и око 100 рањених; причало се је, да их је само Лопрестије убио око 60, из своје олучасте пушке.

Турци су поодсецали главе свима погинулим немачким војницима, и однели су их собом, заједно с њиховим качкетама, паласкама и оружјем. _

Под Рамом, на ономе острову на Дунаву, било је за све ово време, доста немачких војника, ал ови нису могли да дођу Раму у помоћ, јер није било лађа (!2) да се превезу на српску страну. Тек кад је Рам пао, и кад су Турци ушли у град, почели су и они пуцати из својих дванајест — Фунтовних топова, те су приморали Турке да напусте порушен Рам, који би напустили и они сами, кад су били већ разграбили све што је у њему било.

Немци су после прешли са острова у Рам, ал су сад нашли у њему, само лешеве његових, храбрих бранилаца, сем њих тројице, од којих су нашли само поједине делове — руке и ноге — исечене и разбацане, те су им трупови бачени у воду.

Лопрестијев леш, имао је три раче, две од пушке ми једну од копљеног убода, а и десна му је рука била сасечена на три места.

Лешеви осталих војника имали су сви по коју рану од пушака, 4 многи су били поред тога, и насечени сабљом или пожем.