Godišnjica Nikole Čupića

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 77

јер су га Турци Београђани, дочекали теменишући и падајући ничице на земљу.

Скоро по доласку ових нових, турских трупа у Београд, сва турска војска, што је била у Банату, почела је (Октобра месеца) да се повлачи преко Дунава, у Србију, у своје зимне станове, без икакве принуде од стране Немаца.

Немци су ишли тада, лагано за Турцима и поседали су опустела земљишта, која су Турци напуштали.

Само код Паланке на Дунаву, дошли су при овоме, Немци до сукоба с Турцима.

Турци су се били нешто одоцнили и били су јошу Паланци, кад је немачка војска ту стигла и напала их,

Драговољци српски, које је предводио поручик Продановић, брзо су продрли кроз улаз у турско утврђење, док су друге трупе, које су нападале с других страна, биле одбијене.

Немци су због овога почели одмах да се погађају с Турцима о предаји и погодили су се брзо.

Турци су пристали да предаду Немцима утврђење и варош, а Немци да пусте њих, да се повуку дуж Дунава к осталој турској војсци.

При нападу Немаца и српских драговољаца на Палапку, пало је на немачкој страни, 3 официра и 27 војника, мртвих и 97 рањених, а од Турака нађено је у вароши 60, и у утврђењу 80 њих, погинулих.

Цар немачки дошао је у Земун 27 (16) Октобра, и ту је одма решено на ратном савету, да се ништа више не предузимље против Турака за ову годину, него да се сва немачка војска повуче и размести у зимне квартире.

Да би се уклонио и сваки узрок који би могао давати Турцима повода, да нападају на немачку војску код Земуна, Немци су се решили: да покваре сасвим онај