Godišnjica Nikole Čupića

84 ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Ал ово и овако стање, трајало је код Немаца и код, Турака у границама београдског пашалука и после, кад су. војске напустиле своје. зимне станове, и кад су се војске на другим странама, увелике, почеле тући.

Било је речи између турских и немачких команданата, на овоме крају, да се остане још неко време у привремепом примирију, надајући се, да ће се доћи скоро до сталнога мира. Но о овоме пије утврђиван никакав писмен уговор. |

Тек на протест Немаца, што су Турци почели упадати у Банат, одговорио је Абди-Паша, да видинска турска. војска није под његовом командом, и јавио је Немцима, из Лесковца, да је поново издао заповест свима својим командантима, војске у београдском пашалуку, да се уздржавају најстрожије од сваког непријатељства, до гсд се не јави на десет дана у напред, да ће непријатељства. отпочети опет.

Абди-Паша, учинио је ово и зато, што су Турци, на број њих 400, дошли 21 (10) Јануара 1789 у Вранић, и ту напали на српске драговољџе, и заробили њих 13, па одвели у Београд и бацили у тавнице и у тешке окове.

У ствари, било је: да ни Немци, ни Турци, иису били спремни и готови да отпочну рат, и да су обоји ктели да остану у примирију док се не спреме како ваља.

Абди-Паша, није био готов да пође са својом војском Београду у помоћ, а Немци нису били спремни да би могли да нападну на Београд.

И Немци су зато пазили врло строго, да не учине ништа, што би дало повода к прекиду овога стања.

Али Турци нису ктели да трпе ово и онда, кад су сазнали за кретање немачке војске по Банату и по Срему, и кад су видели, да Немци баш хоће да нападну на Београд, и зато су отпочели непријатељства без онога одказа.