Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА 7

рења у Угарску. Онима који су о овоме имали да мисле падну очи на мачванску Посавину и на околину садашњег Шапца.

Угарски писци су забележили, да је Шабац сазидан 1470 године, потпуно дакле у вези с оним систематичким нападима, које су Турци у то време са својом брзом коњицом почели пуштати на Славонију и на, западне стране, простирући њима изненађење, страх и ужас. При познатом начину коњичко-четничког турског војевања, градови Београд и Јајце заштићавали су само у извесној мери, у колико би се сталног освајања тицало. Околне пак области остале су савршено без одбране пред свима, пролазним повременим нападима. Подизањем Ш!апца хтела се томе четничко - коњичком војевању дати још шира основица и поуздана повратна линија. Шабачки град, као тврда тачка, требало је још да раздваја Јајце од Београда и да испадима у области позади тих градова и њихову сигурност сваки час у питање доводи. Колико се ова на мера схватала у самој Угарској и колико се у опште држало на нову војничку позицију Шабац, може се видети по томе, како је тај град сазидан. Послата је турска, војска од 20000 људи, којој је било задатак да заштићава грађење Шапца. грађење је ишло тако брзо, да је скоро свршено било онда кад је сазнао краљ угарски Матија Корвин, који је у исти мах био забављен 'ратом у Чешкој, те се тога ради и сам тамо бавио. Војска је угарска, истина, послана да грађсње спречава, али због велике Саве и јаче турске силе на десној обали, није се могло што озбиљније ни покушати. Има белешка да је краљ Матија наредио и да су по његовој наредби калочки архибискуп Гаврило и Јов. Унгор, подигли нову тврђаву спроћу Шапца на левој обали Сави. Не знамо ништа о овој тврђави, ни да ли се од ње на сремској страни какви трагови налазе. Пошто је град саграђен,