Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ЛАПЦА 13

мима својим једнога од најславнијих угарских краљева, краља Матију Корвина, сина Сибињанина Јанка, који је првом редовном опсадом против, тада посве новога, града, шабачкога управљао. Прешавши у руке Угрима, с којима су у то време и Срби потпуно заједнички држали, Шабац је свршио своју прву периоду. Са угарском заставом на шабачким бедемима почиње нова периода, овога града, који је, међу тим, остао нишан турским нападима, кад год би се они понављали, све докле није на послетку и опет прешао у руке својим оснивачима, и докле се падом његовим није у 1521 години обележио управо пи пад Угарске као велике краљевине и силно потискивање к северу турских граница и турских освојења.

Пошто је Србија показала на Косову и пре него што се одсудно почела примицати својој коначној државној пропасти — кад би се год за судбину ове државе у своме властитом интересу Угарска бринула, истицан је опште-хришћански задатак тадашње заједничке политике : да се Турци истерају из Европе —- а кад су они и Цариград освојили: да се од њих Цариград поврати. Неколики су збиљски покушаји доиста чиљени, и у један два маха, 1443 и 1444, изгледало је, даће се тај задатак извршити и постићи. Краљ угарски Владислав Леђанип (Пољак) платио је животом код Варне, доиста у близини Цаиграда, ово веровање, које се, у тај мах, лако могло и остварити. После ових несрећних покушаја остало је у историји двоје на чисто: да се не могу Турци истерати из Европе, што су они пајбоље потврдили освојењем Цариграда, и да се не може ослободити и себи повратити Србија. Ђурађ Бранковић, деспот српски, скончао је као трагична жртва ове борбе. После Србије дошла је у питање краљевина Угарска. Срећа је хтела, да је на престо њен у тај мах изабран славни краљ Матија Корвин, син Сибињанина Јанка, који је пи-