Godišnjica Nikole Čupića

96 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

пан баш у прољеће те, 1450, године био послао особито

посланство, да уреди њеке послове, и тако је био боље притврдио старе односе, који су њега и Сандаља, његова

Ромј. Возле. 295, каже, како крајем године «ротобџ Туапа

Нипјада 1 ровгедоуапјет гитзкоста дуога 12таупапа 91 пјесоуа (Тотавеуа) гагтитса ва девровот вгђацт»>. Како је ово рвчепо бсв помена икаквог извора, не можемо га примити, особито што је слабо било могућности, да Јанко стане мирити Томаша и Ђурђа. Тако исто не можемо од освојен воље узети мир ни за 1450 годину, и ако немамо помена о рату, ларочито пошто је Јанко по одлуци саборској почео отворена непријатељства, с Ђурђем (види Мијатовића 169 и 170), а то је без сумње годило Томашу. У овом погледу Мијатовић, па ист. мј, врло згодно каже: «не знамо дали има какве увутрашње за сада још невидљиве свезе с политиком, коју је Хуњадија према Ђурђу предузео, али је вредно запазити, да је у истом месецу Јуну стигла краљу босанскоме Томашу из Рима була, којом папа Никола хвали краља, што ратује „противу Турака и јеретика манихејскиха, па даје опроштај грехова свима и свакоме, који у војсци крзља босанскога против таких непријатеља служи (Ваупаја! Аппа). ессјев. ХХУШ, 554)». Немзм при руци Рајнадда, али је папско писмо, о коме је ријеч, штампано у Тајнера, Моп. Нипг. ГП. 255. а како је ту, јасно потврђује везу између папиног писма и Ђурђевих односа с Босном и Угарском. Тамо се говори о рату «аиод сопега Тигсоз 6; ћеге со5 Мапјсћеов рго «#цџа дејепшопе сегз ад гергтепдат Шогшт ваеуШат е; аЛогит Сћгав (1; пот)по:в Ддозб] ит ја рагби з 11115». Пошљедње се ријечи тичу некога, који није био ни Турчин ни богомил, могао је дакде бити само православни, јер не би ваљда папа тако говорио о католицима. Говор је дакле извјесно о Ђурђу. Према оваквим односима између краља и деспота у Јуну 1450, видимо кака је згода била с те стране за Стјепана.