Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 97 стрица и претходника, везивали с моћном републиком7. С деспотом је такође био врло добро2', а немамо узрока мислити, да је са султаном било друкчије. Само један малени облачак у непосредном сусједству Стјепанову није ништа на добро слутио. С Дубровником су се у пошљедње вријеме појављивали све пови и нови заплети. Тек једна распра легне, искрсне одмах њешто ново, што опет помути односе. Тако је било почело њекако од 1445. док се на пошљетку почетком ове, 1450., године није чинило, да је отклоњено све, што би више могло изазивати раздоре: дубровачки посланици, који су преговарали с херцегом, као да су се задовољни вратили кући“,

" Чим ти посланици одоше од Стјепана, стадоше ницати нове свађе. Херцег је јамачно желио, да се користи онако повољним му приликама у погледу Босне, деспотовине, Млетака и Турске, те смисли, да изврши у земљи њеке економно-финансиске реформе,. којим као да је хтио ударити основ самосталнијем приврједном животу своје државе. Одмах поче заводити царине, којих до тад не бијаше у земљи2, а на дубровачке писмене представке

~“

290 _. Звог. сопз, гог. ХУШ, 181 у ШаФ. Асја Џ, 427 и 428.

21 __. Упореди на ист, мј. 427.

22 _ Растић.

23 _. По Растићу. Као даје Стјепан био подигло царину на 109. Матковић, Рг]. 247, мисли, да је тражио царину само «од 1уедепе 1 ргоуегепе тагуе“, али не бих рекао, Да је добро разумио Растића, по ком је то и писао, јер овај пише, како је Стјепан при доцнијим преговорима говорио: „Бо | Вавизеј хојетапо, сће поп 8' абсгаззего И даг впо а 109 еб за рагисојагв деј апштаћ, сће 81 сопдисехапо рег 1 тасеПо. дочевзего расаг Гегђа, сће разсојауапо пе разваг рег 11 8101 в(а 2. Ово може зиачити само, да је Стјепан упорпије бранпо

Годишњица Х. 7