Godišnjica Nikole Čupića

94 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

власт и мало попустила, отпор католичком западу, који јо у овој земљи ради њене дотадашње историске судбине морао бити живљи него ли у Босни, гдје је утјецај западни све више растао, биле су опште прилике, које су потпомагале одцијепљењу ове земље од Босне. Вјешто коришћење слабопћу сусједском и борбом међу истоком и западом, као и пажња да се та борба води што се више може без њене штете, то је одржавало у животу „ржавну творевину Сандаљеву и Стјепанову. Али је запад све неуморније радио да од српских државица створи што послушнија, срества и оружја, док је исток незаустављеном бујицом стријемио на католичку Европу преко израњављених балканских удова. |

На то је морао бадро пазити први Херцег од св. Саве, ако је у оним бурним данима мислио очувати своју државу. Као да је Стјепан доиста разумијевао свој положај. Да пође одлучно путем свога зета Стјепана Томаша било је више него излагати се опасности, да ће, радећи против вјерског осјећања својих поданика, навући на себе и своју земљу интервенцију портину, коју би позвали незадовољници, као што су је звали и противу Томаша. Осим тога оставити се обране незадовољних босанских богомила значило је одрећи се јаког стуба своје самосталности и лијепих нада на проширење граница према, сјеверу. За то је Стјепан, ма да је у више прилика показивао папи попустљивости и добре воље, остао био дошљедан тумач вјерских осјећаја и историских традиција своје области, налазећи у томе подударању својих династичних интереса, и народних обласних предања јак ослонац у борби против босанскога краља.

Наде, које су се биле зачеле женидбом Стјепана Томаша са Стјепановом кћери Катарином, бијаху се показале у свој својој таштини. То сродство не поста, копчом

~ · = КБ. мале љеш љ- ње = љ та врт ви ве воља. ЉивхикмимнинннИ