Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 95

између великога војводе и краља. Стјепан се није био одрекао своје и обласне тежње за самосталношћу, те доврши своје одцијепљене од Босне прогласивши се херцегом од св. Саве. А кад Стјепан Томаш поче вршити своје обавезе према папи и гонити своје богомилске поданике, које Стјепан могаше згодно закрилити, тада пуче до краја јаз, који дијељаше краља и херцега, да се никада не испуни као што треба.

Сре:ином 1450. године било је стање на тој страни, одакле се Стјепан једино и могао бојати, врло повољно за њега. Не само Босни него су и Угарској везивали руке унутрашњи заплијети и непријатељства, отворена, или прикривена, с деспотом и са султаном'“. У Млетке је Стје-

,

19 __ Ч. Мијатовић, Десцот Ђурађ Бранковић Џ. У Београду 1852 стр. 166—170; Рачки у реченој расправи. Кад. УШ, 159; Тајнер, Нипс П. 255.—0 односима између Босне и деспотовине треба проговорити њеколико ријсчи. Због з6маља, које јео краљ, користећи се првим турским освојењем Ђурђеве државе, био повратио Босни, поновише се џо деспотовом повратку старе борбе између њега и Боспие, Стојан Новаковић, Поса. Бранковићи у Лет. Мат. Срп. 146. 14и 15 Прелазећи преко остааих догађаја поменућу да се с јесени 1448. збиљски ратовало, те је шура Ђурђев Кантакузин разбио Томаша, Ч. Мијат. на ист. мј. 85 и 86, и да је на годину било прилике, да угарским посредовањем суд измири завађене стране. — Послије овога настаје у Мијатовића велика празнипа; осим једне напомепе, о којој доцније, нигдје пи једне ријечи како се овај заплијет свршио. Да је барсм узео ла се раздор. није пи ирекидао, али он нови рат између Ђурђа и Томаша, о ком имамо помена 1455. године, сасвијем правилно сматра као вову ствар, на реч. мј. 238. — Свакојако од мира не би ништа, јер се и односи између деспота и Угарске поче'ре кварити, О чему види у истога 161—166. Међу тијем Клаић