Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 97 стрица и претходника, везивали с моћном републиком!. С деспотом је такође бпо врло добро:', а немамо узрока мислити, да је са султаном било друкчије. Само један малени облачак у непосредном сусједству Стјепанову није ништа на добро слутио. С Дубровником су се у пошљедње вријеме појављивали све нови и нови заплети. Тек једна распра легне, искрсне одмах њешто ново, што опет помути односе. Тако је било почело њекако од 1445. док се на пошљетку почетком ове, 1450., године није чинило, да је отклоњено све, што би више могло изазивати раздоре: дубровачки посланици, који су преговарали с херцегом, као да су се задовољни вратили кући“,

" Чим ти посланици одоше од Стјепана, стадоше ницати нове свађе. Херцег је јамачно желио, да се користи онако повољним му приликама у погледу Босне, деспотовине, Млетака и Турске, те смисли, да изврши у земљи њеке вкономно-Ффинансиске реформе,. којим као да је хтио ударити основ самосталнијем приврједном животу своје државе. Одмах поче заводити царине, којих до тад не бијаше у земљи, а на дубровачке писмене представке

~

20 __. Звог. сопз. гог. ХУШ, 181 у ШаФ. Асја П, 427 и 428.

21 __ упореди на ист, мј. 427.

22 __ Растић.

23 _. По Растићу. Као даје Стјепан био подигао царину на 109]. Матковић, Рг]. 247, мисли, да је тражио царину само «од 1рувељепе 1 ргоуегерпе шагуе“, али не бих рекао, да је добро разумио Растића, по ком је то и писао, јер овај пише, како је Стјепан при доцнијим преговорима говорио: „Зе | Вавизеј уојеудвпо, сће поп 8' абегаззего И Фази по а 109 об за рагсојаго де апппан, сћв 81 сопдисехапо рег 1 тасеПо. аочевзего рашаг Гегра, сће разсојауапо пе! разваг рег || 8001 вјан». Ово може злачити само, да је Стјепан упорније бранпо

Годишњица Х. 7