Godišnjica Nikole Čupića

98 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

одговори, да ће разгледати што је у ствари; и доцније опет обећаваше, да ће све вратити по старом, ма да то збиља није мислио. Како су Дубровчани међу тијем имали на његову двору својих плаћених људи, ови им дадоње глас, да херцег још спрема њеке новине. Тада му се сви њихови трговци, може бити и на владин миг, повуку из земље. На ту мјеру одговори Стјепан забранив својим људима, да не слазе по со у Дубровник, и не пушташе, ни да туђи поносници проносе из града со кроз његову земљу. Међу тијем се наравно постара, да му народ не остане без соли, и он отвори у Новоме у Боци солару и стаде сам продавати со својим и туђим поданицима. Стјепап је мислио, да му Нови постане главно земаљско тржиште, те гледаше да га сасвијем подигне, како ће се ослободити превласти дубровачке трговине на Дријевима:> и у самом Дубровнику. За то Новоме даде повластица, којима ујемчаваше сваком досељенику најшира лична и имовна права и заштитуг“.

сточну царину, него остадо. Матковић истина не каже, да му тје Растић извор тијем ријечима, али се види по свему, па ип оме што и он понавља погрјешку, која је и у мом пријеписуе ·Растића, гдје се веди, да је једно од оних мјеста, у којима се о1 старина со продавала, био «ву. Ојигсе ц 7е», мј. Св. Срђа— Друга је Стјепанова царинска мјера бида, што је на Тјепо тишту подигао нову царипарницу, тв својој мајци уступио

њене приходе. Растић.

"• _ На Дријевима су Дубровчани имали тако добро

уређену трговачку насеобину, да јој Стјепан није могао друкчије наудити, осим да премјести тржиште с Дријева у ОрманТо му је била ранија мисао, те су га још прије од тога од-

враћали њихови посланици. Растић.

38 __ Све по Растићу. Поред приличног броја штамла

них архивских споменика нема ни једног, који би што о овом