Godišnjica Nikole Čupića

РО БН

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 99

Све је ово било много више него што је требало,

па да за живо срце „увједе дубровачку властелу. Они су од старина имали врло великих повластица у свим српским

говорио. Стјепанову забрану, да се слазиу Дубровник по со, потврђује једна биљешка из писма дубровачког вијећа носланицима у Стјепана од 10. Јануара 1451, коју види даље у 39. напомени, О новским повластицама пише Растић: «Рохе (а Савјетпџоуо) регшевзе 524у0осопдоно геаје е регвопаје а ки диећ, све репдо да ЕКасива уепа5ого 1у1 ађиаге, со1 сће ашго би 1 тајуепн е га, н аџчаћ 1у1 егапо 81:ошл поп рофег еввег сопуепиш да а1епп тага(тајо.») Ово ће по мом мишљењу бити претјерано, и све ће се сводити на обичне повластице, које су у таким приликама давади владаоци олободним општинама. -- Писци, које поменух, да су чисали по још не изданим листинама, не позивљу се, говорећи о овоме, као иначе на архивске споменике, те нам њихове ријечи нијесу овдје поуздане. Од приступних ми писаца први послије Лаоника Орбини говори о узроку рата, па, пе примајући његово казивање, каже, да је све бидо ради дријевске царинв. Дубровчани су, каже, од Сандаљева времена као закупници монопола соног на Дријевима, плаћали царине ЗЗуа по сто, али то Стјепан, «ступивши на владу», повиси на 50. Орб. 383. И Лукарић, поред још другог, помиње тај исти узрок, 97. -- Матковић, као што рекох, Говори по Растићу, а по њему Кдаић, 298, наравно не помињући Матковића. Клаић,

вјерујући потпуно Хадкондиди, мисли, ла је Стјепан почињао

те новине из освете, што му Дубровчани не хтјеше предати жену и сина. Стјепанову раду не треба тражити никаквих ванредних повода. То, што и он, покушавали су скоро сви владаоци на дубровачкој граници, а сличног је и другдје бивало. — Ади осим Халкондилиног, на које ћу се опет вратити, има и друго казивање о узроку овог рата, Тако је први Лу-

карић, 96, казао да је рат букнуо урег теегезве 41 Сапаје,

1“