Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 99

Све је ово било много више него што је требало,

па, да за живо срце .„увједе дубровачку властелу. Они су од старина имали врло великих повластица у свим српским

говорио. Стјепанову забрану, да св слази у Дубровник по со, потврђује једна биљешка из писма дубровачког вијећа посланицима у Стјепана од 10. Јануара 1451. коју види даље у 39. напомени, О новским повластицама пише Растић: «Роа (а Сазејпцоуо) регтевзе 524уосопдоно геаје е регзопаје а ки ацен, сће реепдо да Касива уепззего 1у1 арбаге, со еће ашШго биц | тајмуепи е Таи, п даџчаћ 1у1 егапо 8љсшл поп рофег еввег сопуепцШ да аеип тасафајо.) Ово ће по мом мишљењу бити претјерано, и све ће се сводити на обичне повластице, које су у таким приликама давали владаоци слободним општинама. -- Писци, које поменух, да су чисали по још не изданим дистинама, не позивљу се, говорећи о овоме, као иначе на архивске споменике, тв нам њихове ријечи нијесу овдје поуздане. Од приступних ми писаца први послије Лаоника Орбини говори о узроку рата, на, не примајући његово казивање, каже, да је све бидо ради дријевске царине. Дубровчани су, каже, од Сандаљева времена као закупници монопола соног на Дријевима, плаћали царине Зи по сто, ади то Стјепан, «ступивши на владу», повиси на 507. Орб. 383. И Лукарић, поред још другог, помиње тај исти узрок, 97. -- Матковић, као што рекох, говори по Растићу, а но њему Кдаић, 298, наравно не помињући Матковића. Клаицћ, вјерујући потпуно Хадкондиди, мисли, ла је (Стјепан почињао те новипе из освете, што му Дубровчани не хтјеше предати жену и сина. Стјепанову раду не треба тражити никаквих ванредних повода. То, што и он, покушавали су скоро сви владаоци на дубровачкој граници, а сличног је и другдје бивадо. — Ади осим Халкондилиног, на које ћу се опет вратити, има и друго казивање о узроку овог рата, Тако је први Лу-

карић, 96, казао да је рат букнуо урег !пеегезве 4! Сапаје,

1“