Godišnjica Nikole Čupića

100 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

земљама. Сад се нијесу само те повластице крњиле, него је управ највише њихова трговина морала осјетити од тијех тако пресудних поступака Стјепанових. Дубровчани своја права нијесу само чували и енергично бранили у вријеме, кад су им Немањићи били непосредни сусједи, него су и доцније при сваком новом уговору, илп при свакој потврди старих уговора, тражили, да им поједини

ргефепдепдо Ббејапо, сћо БоКо, [огее22а рмппараје, соп (а ја сопбгада (0586 месадицја а 1 рег Ја тогје Ф! ЗБапдав1.“ За њим Матковић, Бад УП. 247. поред помињаног узрока има и Конавле. На пошљетку га Јиречек, и ако неодређено, помиње као једнини узрок рату: 71 уојуода 5Збрап је ћџо Као Кадовгау (Рамјомес) Копамје вЛот !атјен 12 гика Чибгоуабкуећ. 1 оп је ргогјавјуао. да Пибђгоусаш Копаује гјеви Киорш, весо да зћ дг2о Као 7ајос, 1 росео је пуг ги рјаскапјет |(г20хасбкћ кагауапа 1 пергја(јејјвкип павгјајџшпа па еп: је диргохмабко.) Мав,. 75. За Јиречска морам ређи, да се у том чланку једино занимао дубровачком тежњом, да прошире границе, и да је на све друго врло слабо пазио, тако да у чланку има чудних погрјешака, ма да је пуп драгоцјених нових података. Ја у тексту нијесам на овај начип ни поменуо Конавде ни мислим, да су се пнесци превариаи с Тога, што је Стјепан, отевши у рату Конавле, тражио да му и даље остану (чим их је Стјепан у Јуну !451. заузео, одмах је Дубровнику предлагао мир тражећи их за себе. Растић), Да није овако, као што ја мислим, ве би могло бити, да св та Стјепанова тражбина не нађе бар у којој од многих тужаба дубровачких. Тако би то исто био помепуо, ако ће н један писац старији од Лукарића, а и циједо причање Растићево веома јасно говори против тих његових ријечи. Мјесто тога видимо, да оба љетописца кажу отворено, да су рату биди криви рђави пссданици дубровачки, Безим, 61 и Рањина, 256., а то не би могди рећи, кад не би било по мом мишљењу, као што у том салу“