Godišnjica Nikole Čupića

- ме ЧЕ МА и -

“~

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 101

владаоци потврде чак и она дотадашња права, за чије им извршење нијесу могла јемчити та господа. Могли би нанизати читав низ посланстава и пријеписака с разним српским дворовима ради укидања царина и других установа, којих није било за цара Душана. А најглавнија им, међу свима и над свима, бијаше брига, да се никако ново соно тржиште гдјегод не отвори поред опа четири, која су се била затекла.од старина, на Дријевима,у Дубровнику, у Котору и Светом Срђу на Бојани. И најенергичнија одлучност Тврткова и Сандаљева, у заплетима најбурнијих времена, морала се увијек сломити пред упорством дубровачке властеле.

Као да није било доста све то, што им је из Новога: починио, стаде означавати њекаке тврђаве дуж дубровачке границе, Ово је још више могло забринути властелу. За тијем им поче дирати и у трговину. То бијаше доба, кад су увијек сва господа сусједна Дубровнику почињала своја непријатељства; тако им и Стјепан стаде нападати

котар". Они већ видјеше, да се то не ће олако свршити,

чају не би ни Туберон могао овако говорити: „Ећасизалл, тшепје вогшт зесипаћв ше 86 гебив 8ш5]аба, јогјипа 5џа ћаца тодевје ци соерсге. Шафдив сшп Уферћапо 1имониз в«опде, ас оршо аиодце еф 1прглпиз Јипапо Вопо Мапоцив ЕВезџо фввеп еп из, визсер а, итд.» 114.

| 26 _ у Новоме је Стјепан издао 5. Јула 1450. признаницу на добит Сапндаљева поклада и другу на годишњи доходак конавоски, Моп. вегр, 441! и 1442,

27 _ Ријеч котар» задржавам с тога, што су и Дубровчани тако звали своје државио земљиште изван града, а међу тијем су сви остали називи „земљиште, област, околина итд."

сасвим пеодређепи