Godišnjica Nikole Čupića

ХУП

и по томе „опредељења Јустинијанове збирке само су онда могла бити примењена, ако су служила верним изразом обичаја, иначе — не!!

Изложивши овако садржај састава, дужност ми је, да пређем на оцену, и да искажем своје мишљење о њему.

Похвалан је труд пишчев, уложен у овај посао. Цитати, које писац у саставу наводи, показују, да се он бавио предметом, о коме пише. Но ипак,. ја не могу да овај састав, овакав, какав је, препоручим за печатање. Цео овај рад пишчев није заокругљен; није израђен. Писац се послужио делима Хубеовим, Зигеловим и Богишићевим, те по њима говори о рукописима, које спомиње; и често тако, да се не види, да ли он исказује мисли поменутих писаца, или их излаже као своје. У нашој књижевности није реткост. да писци туђа мишљења исказују као своја; и има многих примера, да наводе и цитате из штампаних дела, која вису ни видели, а некмоли читали а који нису ни могли читати. што немају у влвсти језик, на ком су дотична дела писана. Још се и то опажа по некад код наших неких писаца, да се нерадо држе оног старог правила упопштп ргта(иг пп аппши“ ; но напишу нешто на брзу руку послуживши се то једним, то другим штампаним делом, и узевши из њих и саме цитате, журе се, да им се напечата оно, што. су написали. Бојим се, да није и овај састав: такав један посао урађен на брзу руку. На ту мисао долазим за то, што је писац своме саставу дао наслов; Јустинијанови закони, џи старо српско право« и назвао га „правноисториском студијом“ те би се могло по овоме мислити, да је писац желео или да покаже уплив Јустинијановога законодавства на право српско; или да упореди наређења поменутих права међу собом. Он сам каже, да је рад да пише о упливу Јустинијанових закопа и византијског права на српско право, међу тим писац у две трећине свог састава (на првих 14