Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 107 ранина, који јављаху посланицима сваки миг Стјепанов. Ни овај не рађаше друкчије. Не само да су му из Дубровника стизали гласови о покретима и умишљајима, дубровачким, него му јеи ратну спрему набављао њекакав Дубровчанин. Ово опет дознају посланици од оних најамника и јаве вијећу, да стане на пут тој издаји. Кад је то вијеће чуло, постара се истина за све, али их је тај глас могао само више преплашити и раздражити против Стјенана. Баш се њекако деси, да су Млечићи били објавили, да не ће више допустити трговање сољу ни једној држави са суха, те се херцегове лађе соларице враћаху празне с млетачких солила. Овим се учини Дубровчанима, да сад херцег, и да хоће, нема одакле сам продавати у Новоме соли; у њиховим очима, бијаше им тијем он већ предан па милост и немилост; мишљаху, да ће им сад морати уступити дријевску царину, како су они жељели, и показаше се још непопустљивији у преговорима“.

Млетачка забрана није доиста могла годити Стјепану али га није могла ни забринути по свему, што је знао о млетачким односима с Дубровником. Свакојако то, што су рад његове незгоде ликовала властела, што су постала, упорнија, чим га је задесила та неприлика, могло је само учинити да Стјепан осјети тежим и опаснијим свој потчињети положај према дубровачкој трговинској и приврједној превласти, Овај најновији, по себи не тако знатан, догађај, додавао је још један биочутчић оном ланцу, којим је Дубровник хтио уза се притегнути сваки покрет свога сусједа, те је могао само јаче утврдити Херцега у намјери, да махом, у ком ће напреглути све своје силе, огледа, не ће ли за увијек стрести са своје земље све везе, којим је дубровачка трговина била спутала. Према таквом стању преговори бијаху већ излишни,. Дубровачке посла-

Еј а а пуж Ла па о

~ ЈЕ 7158) УЗ ЉАЉЕ – Љ] о ] ђ] 1) ђал'

49 __ Расгић,