Godišnjica Nikole Čupića

112 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

мраморним храмовима, у којих је унутрашњост киптјела, завјетима и споменицима дубоког хришћанског осјећања у Дубровчана. Њихово је свештенство и калуђерство било средина, из које су постојано излазили проповједници по сусједним земљама; а у своје пајглавније заслуго бројали су, што су у жупама, које су данком или куповинама измољене у сусједних владара, били обратили католичкој цркви православно или богомилско становништво. Они се дакле обрате папи преко посланика Ивана Газуле, коме су 27. Фебруара писали, молећи помоћ против „опаког богомила«, и тражили су у папе новчану припомоћ, да што боље утврде град и саграде тврђаве за обрану свога котара: »ујер град Дубровник лежи на суху, а међе су му одасвуд ограничене и опкољене невјерним богомилима, тако да га од њих не дијели ни земља ви вода; на Тај је начин од старина био, а и сад је на мукама, јер је мјесто, гдје је град, било невјерпичко мјесто. И од кад је из тих невјерничких руку истргнут, много су га ти невјерници узнемиривали и нападали, и ако се Божјом помоћу очувао и обранио». Даље помпњу своје заслуге за остало хришћанство, што су против Турака дали двије галије и одржавали их подуље о свом трошку, што су Угарску храбрили на рат и дали јој новаца, што су послије угарског пораза на Косову послали своје лађе, те спасли много хришћана бјегунаца, што су храбрилц Скендербега, помагали га новцем, кад год су могли, и примили га у град, кад је остао без своје земље.

У то стиже Стјепапу Јанков послапик Тома. Овај изјави Херцегу, како се у Угарској жали његово поступање с Дубровником и да се с тога не ће допустити, да Дубровнику буде икакво зло, да је сабор наредио на-

50 _ Геб, в сопиа. Фа! Цеу. Наводи и изводи у пом. распр. Рачкога, 160. и Матковића 248.

"А 2 КАДА И » - 22 о ар 2 АИ