Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 111

жељи; за тијем се посланик Тома упути од краља самоме херцегуч".

У то се Дубровчани одлучише на још један корак, који им је бар за тада обећавао велике помоћи. Смисле, да на своју корист употријебе папску тежњу, да сеу Босни и Херцеговини угуши богомилство“, Баш се тадашњи папа Никола М био истакао као жесток гонилац јереси, које су раздирале католичку цркву; био се шта више толико одао том гоњењу, да је више пута сметао с ума опасност, која је пријетила од излама. Босанске је богомиле непрестано имао на уму, живо је настојао, преко својих легата, да тој »јереси“ сасвим сатре коријен у земљи: а у томе је баш највише сметње и муке видио од самога херцега, у кога је највише налазила заштитег, Међу тијем су Дубровчани имали на истоку знатних заслуга за хришћанство у ошите као и на посе за католичанство. Њихова ја побожност била искитила град бијелим

41. Растић. И Орбини, 368, каже да је Томаш више пута наваљивао'на Стјепана, да се измири с Дубровчанима. На стр. 384. и 385. пише исти писац, како су доцније, од прилике 1452. год., посалааи Томашу послапика, да склони херцега на мир; како му је Томаш послао брата Радивоја у Сабор, нудећи се, да пресуди ту распру међу њима; како је Стјепан одбио то посредовање, пошто ће тобож краљ као грађанин дубровачки бити пристрастан ; како је краљ одлучио и лично се упутио Стјепану, ади да га је почела трести гроз= ница од ведика лова у Високом. Да ово не може бити истина, бар за 1452. год. не треба ни говорити.

48 _ Рачки, Вад УШ. 160, врао добро напомиње како аћбједове Оиргоубатш дан пјејк! ујегогакопвк! гпасај, оуот !пасе јефро рош Скот гајц».

#%__о0 папину пастојању, да се обрате босански и херцеговачки богомили, види пом. распр. Рачкога 157—159,