Godišnjica Nikole Čupića

114 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Сама појава херцегова посланика на порти била је пред Округлићевим одласком у Угарску озбиљно забринула републику, а некмоли, да их не устрави Иванишев рад, чији им успјех јамачно није остао непознат. Страх, да није Стјепанов војвода израдио у султана џи војену помоћ против Дубровника, заповиједаше им, да све ураде, само да то отклоне од своје главе. Вијеће се дуго савјетоваше, двојећи сву одлукама. На пошљетку ријеше, да замоле деспота Ђурћа, да својим утјецајсм на новога султана спасе Дубровник од страшне опасности. На деспотову двору у Ђурђевој служби бијаху властела Паскоје Соргочевић, Алојиз Растић и Дамјан Журговић. Вијеће одлучи, да се обрати на њих, да склоне деспота на помоћ Дубровнику у Мехмеда П. Пошљу упутство Соргочевићу, да настане код Ђурђа, да пошље султану посланика. Посланик би од цара израдио наредбу Стјепану, да се мане сваких новина и да се не усуди дирнути границу дубровачку. Деспот је свакојако имао разлога пожељети, да легне та размирица између херцега и републике: осим зетскога сви су остали путови, којима је ишла главна трговина између деспотовине и Дубровника, ишли преко Херцеговине, а у то је доба и од зетског пута слабо било користи ради Ђурђевих раздора с Млецима. Тако је дакле цио саобраћај Ђурђевог приврједног државног живота кочен том ометњом и ратом, те су били омалили деспотови приходи у опште, а царински на по се. Вијеће је мислило, да ће се ово моћи згодно истаћи пред султаном, ако се дода, да је ради мањих царинских прихода и Ђурђу теже сабирати даначни новац. Баш је тијех дана био Ђурђе послао од своје стране Соргочевића, новоме падиши. На тај га начин не затече упутство на деспотову двору но самог Растића и Журговића. Али је намјери дубровачке властеле било веома добродошло, што је тако деспот ради свога посла, и прије њихове молбе, послао по-

–