Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА ОТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 115

сланика султану. По дубровачку ствар није могао избор пасти на бољега човјека, јер је било јасно, да се. Соргочевић не ћс само заузимати као слуга дубровачког пријатеља деспота и као рођени Дубровчанин, него је имао и личних разлога, да својским заузимањем у служби деспотовој за добро свога рођенога града, заглади кривицу, у коју је био пао пред својим грађанима ради превеликог жара, који је недавно, служећи Ђурђу, био показао на штету моћног заштитника дубровачког".

Чим у Дубровнику сазнадоше за његов одлазак у Једрене, одмах му писаше, да у свему уради како му узјављају Растић и Журговић, којима писаше, да употријебе сав свој утјецај на двору у корист свога завичаја. Ови доиста и успију, те измолв у Ђурђа потпору Дубровнику, тако да за њ, јамачно по деспотову налогу, стаде и Соргочевић радити на порти. Његов рад уроди добрим плодом те омете све успјехе Степанове.

»

8 — Кад је Јанко 1448. г. ишао на Косово, тада Ђурађ афеде амјво рег тело 4! Разаца1 Богсо !пујафо езргев5затепје з4 Апигабе е деПа тагсја сће [асехуапо 1 Џпсал е

дећв Лого Готе". По повратку Јанкову у Угарску писао је намјесник Дубровнику о свему, а у писмима „пешво 81 (#гоуо цп мопеШ Шпо, вегфо соп тапо ргорла а4'езво Согулпо, 10 ош 51 Јатеп(ауа 41 Раваџа! Зогео е Рапмапо СОпога!, раш21 гасизе! е рмпарап тијзем де! дезројо зџо пеимсо, Фсепдо да езв1 евзег51 Гогјетеп(о Тотепфаје Је саув ибеШсепхе (га Јш еп деврокс, да! сће демпуагопо рој 1е резвипе сопвеџшчеп2е, е деПа рабасћа а; Созвоуо о да Сатро Мегшо е аеђа зпа рпслопа. П вепајо поп тапсо пвропдег а ацевфе вце дошЛап2в рготеепдоц, раећафе је дЧоуше огта2лотш, сазШстаге е551 ОБогсо е Слоге, 5101 рат и т.лд." Растић. Тих се казна, у осталом природно, вијеће врло добро чувало.

5.

пи је иу ирриининининнинци