Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С дуБРОВНИКОМ 117 био врло рђаво. Али може бити, да је деспот мислио, да ће то све лећиз", тек га посланици склонише, да настане непосредно код херцега, да не зарати Дубровнику. Ђурађ доиста посла Стјепану изјаву, ако само нападне на Дубровник, да ће имати њега на врату, чим се само како год удеси с Томашем.

Ни посланство намјесниково, ни изјава деспотова, ни пријетње папине, ни републичини успјеси на порти не могаху одвратити херцега од намјере. Сваки час упадаху његови људи преко границе, заподијеваху чарке, а он се непрестано спремаше. Јанков гласник изјави пошљедњи пут у име намјесника краљевског величанства угарског" да тражи од херцега отворен одговор и да ће сваку штету и неправду учињену Дубровнику светити сва сила цјелокупне краљевине. Ни на тако јасан захтјев не даде херцег повољна, одговора, него настави тужбе на властелу што му задржавају имање, које му се из Млетака носи, што му муче поданике по тамницама и затворима, наплаћују му незаконите царине, не дају да из своје куће у Дубровнику узимље своје ствари и што не ће, да му врате Сандаљеву оставу од 12.000 дуката. Стјепан је по свој прилици захтијевао, да га у свему овоме задовоље, па да се

опет могне почети преговарати. Када Тома видје, да му

је без потребе и даље се бавити, опрости св и сврати у Дубровникз“,

Херцег је без сумње знао, да је овај неуспјех угарски одузео Дубровчанима сваку наду, да би се још што

(гата еј пегседеге еј ехогаге, диод рассе весшт мега уеш;,

е, поуба(јет ејцз зегепбац поп [асеге, еј 1 ћос ђеПо, диода

сат девројо ћађиИигиз ез,, пеш рагишт [амеге». Бесг. сопв.

го. ХЕХ 55. Аога П. 433; Љубић „Ор:з јисо: 1]. поуасач“ 173 и 223. 57 _ Мијатовић17! и 173.

58 __ Растић.

| | . 3 3