Godišnjica Nikole Čupića

196 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

Пуљу Жуња Маројева Журговића, а Жуња Бућића, Никшу Бутковића и Галеаца Бруњола, старином Мантованца, по разним варошима сјеверне Италије. Без сумње нијесу пропустили да и дома утврде и ураде све, како им се најбоље чинило,

Тијем је њиховим спремама одговарао опет најживљи рад у Стјепана. Није само спремао своју бојну силу, него је, као и они, непрестано добављао војску из Италије и других страна. Те су спреме биле познате и Дубровчанима, а јамачно им није било непознато ни што је Стјепан преговарао с Млецима". За то настану да барем најамнике католике одврате од његове војске. То могаху урадити папином помоћу, за то и пошљу у Рим, цо свој прилици крајем Маја, бенедиктинца оца Влаха, Дубровчанина. Отац Влахо разложи папи молбу, коју Никола У и прими, те 9. Јуна изда булу, којом проклиње свакога који буде са Стјепаном, а, кад би који такав кривац пао шака којој хришћанској власти или ма ком хришћанину, препоручује, да га с мјеста затворе. Такви несрећници губе свуда своју част, а имање им се конфискује; њихово се свједочење

сопш,. а! Ке“. !451—52. у БеЕаг. 1. 205. Јукарић 98. д Орбини, 385., пишу, да је Дубровчанима стигло 500 копљаника из Бара (Орбини управ вели, да им их је послала «барска република») под Марушком Марушковићем. И по Рањини се, на ист. стр., види да је у дубровачкој војсци било и Арбанаса.

9 — Растић. И Ђедчић, Зи про сеју. д! Васиза 93, каже

како је Бруњоди шиљан у Итадију, али гријеши, по свој при-

дици штампарском кривицом, кад каже, да је то било 1420. год.

7" _ Као што рекох у 45. нап, Растић веђ пред по-

сланством Округлићевим пише, да су Дубровчани знади понуде Стјепанове Млецима, да заједно освоје Дубровник под познатим погодбама, -