Godišnjica Nikole Čupića

РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ 125

босански јемчи, да ће путови по цијелој земљи српскога и босанскога краљевства бити отворени дубровачкој трговипи, Како сад његов одметник затвора те путове, краљ је дужан укротити га, а опи му нуде помоћ, да невјерном поданику одузме земље, које је овај отимачином присвојио од његове круновине. Помену му и то, како његова, невјерна слуга иде и даље у својој дрскости, те, као што су чули. гледа да од султана измоли себи српски доходак, што га они сад њему, Томашу, плаћају. Како се међу тијем Гучетић пије могао задржавати на путу у Угарску, предложи му, да пошље у Дубровник свога посланика, који ће с општином уговорити Формалан савез против херцега. Не зна се из ближе колико је Гучетић успно с Томашем, али га свакојако није било тешко подбупити против Стјепана.

Док је тако Гучетић радио, дал па малено херцештво

светога Саве подигне сложне силе краљевине Угарске и

Босне, дотле су се властела бринула, да спрем ла дочекају непријатеља, како ће моћи одољети, док пе стигне помоћ, око које се труђаху њихова посланства. Одмах, још кад су Гучетића отпремали Хуњадском, одлучише да сакупе најамничке војске, јер су знали, да им њихова уска државица нема одакле дати толико војника, колико би смјело погледати у очи Косачиној силиб“. Они и отправише у

херцега, али је то прилично невјероватно. Џо ранијем причању Растићђеву, види се да је било наде, да ће се онп измирити, и да је за тај случај Јанко молио Томаша, да у уговору не заборави Дубровчане. С тога бих узео, да су они тако и помињани са Томашеве стране при преговарању, које, колико знамо, пија довело ни до чега. Чудно би било да Томаш препоручује мир с Дубровчанима Стјепану, с којим ни сам није био у миру. У осталом упореди с овим 47. напомепу.

“ _ Растић; Тубсрон 114; Рањина 256; дубровачко писмо 1осланику у Угарској од 13. Августа 1451. Гец. е