Godišnjica Nikole Čupića

"7 анњаји пањ пррриз И -= =» ди итал. ~

Ји = =. =

— им

ВУК БРАНКОВИЋ 271

6. У половини ХУГ. века горе поменути Константин Мусаћ, на основу некаквога. српског летописа, у родослову својега племена пише, да је »цар турски Мурат Лазара ухватио и погубио« и да је „Милош Кобиловић („Саиб!Гомтећ«), Лазарев зет по кћери Јелени, желећи осветити његову смрт, мачем убио Мурата, али и сам погубљен био«' 7.

т. У релацији Хрвата Јована „Љубића од 1566. године има једна узгредна белешка, да је Мурата »посекло Милош Кобилић, јуначки кнез мизијски, или га је, као што други држе, некакав српски (»тривалски«) војник

ножем пробо, да освети убиство српског кнеза Лазара,

својега господара« 3.

8. Споменути Фр. Сансовино, по што је навео Ха.лкондилово казивање о косовском боју, не знам по којем писцу, наставља: уОпште је мишљење, да је, по што је Мурат победио непријатеља и убио Лазара, некакав Србин, слуга реченог Лазара, који је веома волео господара, продро до цара да с њим говори, и убио га да освети свога господара«“. Од тога је доба, вели, у турака обичај, да онога који иде да пољуби цара, по двојица стражара

држе за мишице!3!,

де 1а саза офотапа>“ од 1571! год. с том разликом, што се ту тврди, да је се 12 угарских племића заверило, да убију Мурата, па је то извршио онај, који је извукао коцку (стр. 15). Овако измењену причу читамо у Спандуџиногвом «П15сог5о 4е ' огште де' Рмппар; (игсћа» у Сансовиновој «Н15Е. илтуегзв. аде опште о, шрепћо де Тигсћ“ од 1582. стр. 158 6., с додатком, да је се убилац Муратов звао Лазар.

129 Борг, Сћгопјачев, 306.

130 Моп Бресе. ХЛ. 170. Мало ниже (180) Љубић веди, да је био деспот Бугарске Краљевић Марко, Мизије— Милош Кобилић, Србије— Лазар и Ђурађ, Влашке — Дракул.

331 Бр, бапзоуто, 617 Апан оуего је уНе, 15.