Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 271

6. У половини ХУЕ. века горе поменути Константин Мусаћ, на основу некаквога српског летописа, у родослову својега племена пише, да је »цар турски Мурат Лазара ухватио и погубио« и да је „Милош Кобиловић („Сић|Гомјећ«), Лазарев зет по кћери Јелени, желећи осветити његову смрт, мачем убио Мурата, али и сам погубљен био« !2',

7. У релацији Хрвата Јована „Љубића од 1566. године има једна узгредна белешка, да је Мурата »„посекло Милош Кобилић, јуначки кнез мизијски, или га је, као што други држе, некакав српски (»„тривалски«) војник ножем пробо, да освети убиство српског кнеза Лазара, својега господара« '79.

8. Споменути Фр. Сансовино, по што је навео Халкондилово казивање о косовском боју, не знам по којем писцу, наставља: Опште је мишљење, да је, по што је Мурат победио непријатеља и убио Лазара, некакав Србин, слуга реченог Лазара, који је веома волео господара, продро до цара да с њим говори, и убио га да освети свога господара“. Од тога је доба, вели, у турака обичај, да онога који иде да пољуби цара, по двојица стражара држе за мишице!=!.

Че 1а сазва о-ћотапа> од 1571! год. с том разликом, што се ту тврди, да је се 12 угарских племића заверило, да убију Мурата, па је то извршио онај, који је извукао коцку (стр. 15). Овако пзмењену причу читамо у СОпандуџиногом а П1зсог8о да! огште де' Рмлпару бигесћ» у Сансовиновој «НЕ. шлувгз. де! огштпе се, шпремо де Тигсј“ од 1582. стр. 158 6., с додатком, да је се убилац Муратов звао Лазар.

129 Порг!, Сћгошдачев, 306.

130 Моп Бресе. ХГ. 170. Мало ниже (180) Љубић вели, да је био деспот Бугарске Краљевић Марко, Мизије— Милош Кобилић, Србије— Лазар и Ђурађ, Влашке — Дракул.

131 Бр, Бапзомтпо, 61 Апан оуего Је уНе, 15.