Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 349 убише, те тако Милош остаде сам, и од многог махања мачем стаде му Теђи крв из ноздара. Он је већ хтео измаћи, али, по савету неке бабе, којој је после Милош свезан зубма одгризао нос (због чега се то место после прозвало Бабин Нос), Турци подметнуше оштре мачеве под коња, те га тако убише. Оставши без коња, Милош се одупре на копље, и скочи 30 лаката преко Турака, други пут скочи још више, а кад је хтео трећи пут да скочи, сломи му се копље, те га Турци ухвате и одведу Мурату, који одмах нареди, да се бој започне, да би видео на коме ће остати победа.

Лазар је био на служби у Самодрежи, кад му јавише, да су Турци ударили, и поручи Милошу и осталим војводама, да уреде војску, али му јавише, да је Милош о Миланом и Иваном отишао Турцима. Овај глас заплаши све војводе, јер нису знали шта је Милош урадио с Муратом. Ну Лазар одмах појаха коња, красноречивом бесеАатм охрабри војску, прекрсти је мачем и први пред свима јуриши на Турке тако силно, да је готово све Турке повратио до царева шатора. Тада Турци опазише, да је српска војска мала, укрепише се и од свуда опколише, а Вук Бранковић са свом својом силом од Босне, т. ј. 10:000 војника. одступи од Лазареве војске и заустави се на другој страни Ситнице. Видев то Лазар, рече: »Проклет био Вук у свима својим делима и за живота и после смрти“, за тим се окрете војсци и рече: „Ко хоће за се одвоји од мене, нек иде за проклетим Вуком; ја хоћу данас да умрем за веру Христову и цркве божје, а који остану после мене, горе ће дочекати“. Лазар се са својом војском тукао тако силно, да је Ситница од људске и

„и коњске крви крвава протекла. У тој борби погине Ла-

зарев коњ, и док је другог узјахао, војска, мислећи да је погинуо, поче бежати, али је он поврати. То се догоди још једном, и Лазар на силу продужаваше бој, будући