Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 285

Битка је свршена првог дана, јер у песми говоре кнегињи Милици два врана гаврана:

Ми смо јутрос од Косова равна, Видели смо двије силне војске: Војске су се јуче удариле Обадва су цара погинула;

Од Турака нешто и остало,

А од Срба и што је остало, Све рањено и искрвављено«“!:,

в. Овако се пева и у песмама, у новије време скупљеним. У збирци Петрановића, у једној косовској песми из Херцеговине, пева се да је Мурат имао 300:000, а Лазар 104:000 војника. У овај број долази 6.000 Зећана и 10.000 Бошњака. Кнежева вечера била је на Косову. Милош, Топлица Милан и Косовац Иван у први мах избегли су биди из Турака, али се врате, јер је Милош у хитњи заборавио, да стане Мурату ногом под грло, као што се заверио. Кад то изврши, нагну сва тројица вроз Турке, Милан и Иван погину, а Милош допре до Ситнице, где га Турци ухвате по савету неке бабе, коју је Милош, као свезан, домамио и зубма је бацио у Ситницу.

У песми се пева и о распореду војску, који је Лазар учинио тек, по што је чуо да је Милош Мурата погубио. По томе распореду Лазар је метнуо на лево крило Бошњаке и Зећане, на десно Југ-Богдана (с. 10:000 војника), а Вука је послао у Шару, рекав му:

„Када звекну у пољу ханџари, Брже да си на мејдан јуначки,

334 Паа. 293. Владета војвода (Влатко Вуковић), вратив се с Косова, причао је Милици и кћерима Мари п Вукосави, да је видео Обилића на Косову: