Godišnjica Nikole Čupića

ВУК БРАНКОВИЋ 997

Лазару свога поданика. Ну ако је Милош био из државе Лазареве, па макар и на двору његову, шта је имао да позавиди једноме властелину владалац Вук, син севастократора Бранка, унук војводе Младена, зет кнеза Лазара, пашеног цара Шишмана и господара зетског, Ђурђа Срацимировића, Вук који је имао своју властелу, свој двори дворане и у рату био самосталан војвода своје војскег Је ли Вуку било боље постати вазал Муратов — јер то је највише што би могао од њега очекивати — него остати више по имену вазал свога таста, једне вере и племена2 Да ли би он смео, баш и да је хтео, поред Лазара издати и краља Твртка, који би му се могао и хтео осветити за пораз своје војске2 Да је Вук хтео да изда на Косову, он не би ни долазио с војском својом, већ би остао у својој држави, или би и сам ударио на Лазара. Који би српски свештеник или калуђер написао, да је он „јуначки, велехваљени и благочасшиви Вук“, како је назват у опису преноса Лазарева тела у Раваницу (1391), писатом за владе деспота Стефана, да је издао на Косову 2 Би ли Вук као издајник имао образа и смелости да „сретне часно тело његово и да га, плачући и јадикујући, испрати до Брвеника« (на Брвеници), као што се у истом спису казује2 Зар би издајника Дубровчани, 1408. године, називали „светопочившим», и ако су писали сину његову Да ли би Лазарев сив усинио Ђурђа и оставио престо сину издајника српске државе, владаоца и свога оца, и да ли би такав поступак његов српски народ, чији су оцеви на Косову главе заложили, примили без оружаног протеста% Доиста црква не би прогласила за свеце потомке Вукове Стевана, Јована и Максима, да је Вук био, издајник, а када је то учинила, знак је да то није био нити се за таквог у српству сматрао кроз читав ХУ. век, што и раније наведени извори потврђују. У кратко: Вук Бранковић није издао на Косову, шта више, ако бисмо хтели веровати турским

о ~

„Па и ан аи ава латљо- бај КО А са