Godišnjica Nikole Čupića

| :4

28 ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Ђурађ је добио од Турака по овоме уговору сву Србију, коју је и како ју је пређе држао, пошто се јен он обвезао да плаћа Турцима известан годишњи данак, и да им даје нешто своје војске, у случају рата.

Мађари и Турци, обвезали су се узајамно једни дру- · гима, да неће ни једни, прелазити преко Дунава, нити нападати на друге, за уговорено време.

Но, на несрећу и Срба и Мађара, замерили су се овом приликом, један другоме, деспот Ђурђе и Јован Хуњадија, који је учинио Ђурђу на жао, што је наваљивао на њега, и што га је приморао заједно са мађарским са-_ бором, да уступи један део своје државе -- Ниш са округом — војводи Ђурђу Мрњачевићу.

Зле последице ове зловоље представника српског м мађарског народа, показале су се убрзо, на обема странама.

Папи Јевђенију, није било право, што су Мађари без његова знања прекинули рат с Турцима, који је он покренуо с толико муке и труда, и они зато, и по његовом наваљивању, реше: да онај уговор о миру, који је у Сегедину утврђен, више не вреди, и да се пође на Турке поново, 1! Септембра 1444 год.

Мађари су звали сада и Ђурђа да пође с њима са српском војском, што је овај одбио, не хотећи да гази заклетву којом је утврдио онако свечано, закључен уговор о миру; и Ђурађ је сад зато закључио с Турцима (15 Августа 1444) засебни уговор о миру, с којим св 06везао на строгу неутралност у случају рата Мађара с Турцима, те су му Турци тек после овога предали Смедерево (22 Августа 1444) и сну Србију, под његову управу,

Тако су Мађари пошли на Турке без Срба и обилазсђи Србију.

Прешавши преко Дунава, Мађари су узели Видин (9 Октобра. 1441), па кад су њега опљачкали и спалили, ударили су на Никопољ, гди им се је придружио кнез Дра-