Godišnjica Nikole Čupića

одломци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 33

хат сам царевао: који је заклао свог старог и седог.великог везира, који је тако дуго служио најпре његовоме оцу а после и њему самом, само зато, што се је усудио давати му савете. противне његовим назорима; који је освојио Цариград, и пред киме се је ваљала мртва глава последњег, великог цара Константина; који је освојио и поробио велики део Србије и отворио себи пута да иде по њој кад и куда хоће; који је веровао и говорио, да: као што је само један Бог на небу, треба тако им он да је само један цар на земљи; тај султан и тај и такав Мохамед, није могао да трпи дуго, да и Београд, који није подлегао сили његова оца, не буде његов, па да св он после тек, шири по Мађарској, да' тријумфује по Бечу, и да царује у Риму. Мохамед није могао ни да замисли, а некмоли да верује, да се, после пада Цариграда, један БвоГрад, може да одупре сили његовој и његове војске и за то је пошао живо 1456 г. са 150,000 својих војника, пут Београда.

Народ српски пропуштао је турску војску, кроз свој део Србије и давао јој колико је требало хране, а Ђурађ је изишао код Смедерева, Мохамеду у сусрет и поздравио га је.

Силна и многобројна турска војска, пала је под Београд 13 Јула 1456 г. и прекрилила је и притисла сав око Београда од Дунава па до Саве са српске стране, а Дунавом и Савом опасала га је и одвојила од Угарске са 200 своих лађа.

Турска војска имала је сад и топова и то, подоста; прича се да их је било до 300 грла, разне величине, и да је било 22 њих, до 27 стопа дугачких: њих су Турци, неке, довукли под Београд собом, а неке су ту под Београдом излили. Месђ овим топовима било је 7 комада мерзера.

ГОДИШЊИЦА 8