Godišnjica Nikole Čupića

34 одломци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

ош

Пехота и коњица турска, била је наоружана ручним оружјем за сечење и за бодење, и стрелама, за борбу на далеко.

Турска пехота Сила је распоређена у три бојнице једна иза друге (види у плану В, В.), између Миријевског Потока и потока Билбилдере, на врачарској висоравни, и на окомцима ове, према Мокролушком Потоку.

Коњица је била између пешачких колона, опет у три бојнице, једна иза друге, а тако исто и артилерија (С С).

Две велике батерије (ге еј на Врачару иза опсадне војске, што су биле окренуте лицем једна према Дунаву, а друга према Мокролушком Потоку, као и она мала батерија |е) доле у низини, на дунавској обали, 'Ораниле су турску војску, од мађарске војске која би могла доћи преко Дунава из Баната, или од војске какве, која би могла доћи опсадној турској војсци с' леђа из Србије.

Једна „велика колона турске војске, на паданама над Миријевом, и једна батерија пред црквом Свете Магдалене, биле су општа резерва турској опсадној војсци и бранили су цариградски пут.

" На Дедини, између Мокролушког Потока и потока Дедине или Тобџиске Реке, биле су три турске батерије и четири колоне пешака и коњика.

У низини савској, блузу ушћа Мокролушког Потока у Саву, било је једно турско утврђење, које је бранило шабачки пут.

Крајем месеца Јуна, довршили су Турци све ове опкопе и батерије и почели су да бију Београд.

У Београду био је тада, командант града, Михаило Орсага и имао је помоћника, шпањолца, Јована Бастита.

Угарске војске, у којој је било доста и Срба, било је тада у Београду тако мало, да се је знало на сигурно, да се с њоме само, неће моћи да одбрани Београд од силе какву је имао султан Мохамед.