Godišnjica Nikole Čupića

ОДЛОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

~ — — = ——— а за аи а а шиња,

цркве, и да су зато хришћани, католичке вере, служили службу Божију и молили се Богу, у једној приватној кући, где су имали и једнога свога свештеника.

Но код свега овог суровог и грубог настојавања Турака, да одвикну Србе у Београду, од исповедања своје вере онако како су научили од својих старих. Срби су остали и сад верни својој православној вери, под заштитом побожних свештеника, и пречасних својих отаца, који су могли, баш у ово време и сред ових Фанатичних Турака, штампати у Београду четири света јеванђеља.

Заслужује да се с хвалом и с признањем спомене име јеромонаха Макарија који је ово извршио 1552 год. о трошку Дубровчана: Радише Дмитравића м Тројана Гундулића2,

У време владавине турске у Београду, у ово доба, Београд је почео да постаје нека врста турске силе где је требала да се стече сва турска моћ. Кад су 1594 год. устали на Турке, Срби у Банату, и почели да се туку с њима код Вршца, Липе, Палтоке и т. д. и кад су се на крају ове године, придружиле овим Србима и некоје ру– мунске и козачке чете, везири султанови, одлучили су да прогласе: да је вера и отаџбина турска у опасности и да пренесу »пророкову заставу“ из Дамаска у Београд и одатле к својој војсци у Угарској. |

Кад су после овога, српске и румунске, устаничке чете, с почетка 1595 год. прешле по леду доње Дунаво и освојиле: Никопољ, Свиштово, Рахово, Разград, Силистрију и Черну Воду, и потукле војску Евнуха-АхмедПаше, и кад су некако у то доба српски драговољци

', Види у Годишњици [ од 1877 год. историску шту-

дију г. Чед. Мијатовића «Шта је желео и радио Српски народ у ХУгом веку, стр. 87.

~ – -