Godišnjica Nikole Čupića

со ~

ОДЛОМЦИ из ИСТОРИЈЕ ВЕОГРАДА

и =

освојили и опленили Софију, стајао је код Београда са многом турском војском Синан-Паша потурчењак, ал ни њима ни Србима у Баћату, ништа није могао да уради. Но грозни овај човек, немогући с толиком својом војском, ништа живим Србима, намислио је да им се свети на њиховим мртвима; и зато је пренео из манастира Милешева (:на реци Милешеви у водопађи Лима, близу Пријепоља) у Београд, посвећено тело светога Саве и ту га спалио на Врачару, 27 Априла 1595 године1.

За време турске владавине у Београду, у ово доба, Срби су приљежно радили своје занате и као да и извесне вештине и худошства нису напуштали нити батаљивали. Кад су Срби Сарајевци 1689 год. хтели да поклоне својој цркви у Сарајеву, једно јеванђеље, дали су га у Београду, београдским кујунџијама да им га окују у сребро и лепо украсе са изпупченим светитељским сликама. Ово се јеванђеље чува и сад још у горњој цркви у Сарајеву и на њему има написано: да је оковано у српском Београду и о чијем је трошку то урађено. :

ХИП. Извори

1. Деспот Ђураћ Бранковић, господар Србима, Подунављу и Зетском Приморју. Ги П књига. Написао Чед. Мијатовић. Београд 1880, 1882.

Примедба. Ово дело г. Мијатовића, употребили смо у толикој мери, да би право било да кажемо: да смо

управо преписали из њега у изводу, све, о Београду, до његове друге опсаде и одбране под. Хуњадијем, ма да смо

1 Види и о овоме у Годишњици 1 у истој штудији г. Чед. Мијатовића на стр. 82—84.

2 Види чланак Мите Живковића «Србуље у Сарајеву,» у Гласнику 63, српског ученог друштва, 1885 год, стр. 201.