Godišnjica Nikole Čupića

6 МИРОСЛАВ, БРАТ СТЕФАНА НЕМАЊЕ,

вомћ прбкимћ дрхиеанскопомћ, тако иахћ, НХОВАААКЋ ОТБ Брата кралекљства мн, с љрхнепнскопомћ Трсдињемћ но СБ всвми епнсковн н с нмоменн н св кластелн келнкими но малим кралекљстка ми о н 22клехћ Богомћ и тд. Затим св именују записана села.

Из хрисовуље дознајемо :

1-во, да је брат краља Уроша 1. Предислав а постригом Сава и по Арсенију [. Архијепископу од г. 1233 — 1263. Архијепископ Сава НИ. (1363-—1270.) прије тога, а наиме тада, кад је поменута хрисовуља цркви Петровој на Лиму написана, био Епископ хумски, о чем у кратком животу његовом у познатом зборнику живота српских архијепископа нема помена.

2-го, да су Бугари за краља Уроша 1. и Архијепископа Арсенија, дакле између 1243— 1262 г., упали били у српске земље и да су на име опленили помепуту цркву св. Петра.на Лиму. Из листине у Моп зетса са. МЕК1о816 (бр. ХМ. ХШУ, Хбу) знали смо, да су Дубровчани дне 15 Јуна 1253. били скаопили савез за одбрану и папад, против српског краља Уроша [. и брата му краља Владислава са бугарским царем Михајилом Асепом и 3зетом његовим Севастократором Петром, и да је у савез тај ступио 22 Маја 1254 и Жупан Радослав, син кпеза хумскога Андрије а верни клетвеник краљу Угарском, Бели ТУ. Но пошто су се Дубровчани по гласу листипе од 23 Авг. 1254. (МИК), 45) већ измирили били, то се није знало да ли је између 14 Јуна 1953 и 23. Авг. 1254. до рата и окршаја измећу поменутих савезника с једне и краља Уроша [. с друге стране дошло. Ништа нам не смета, да поменути у хрисовуљи упад Бугара у српске земље однесемо у г. 1253 или 1254 г. и даље да узмемо. да, је хрисовуља та после 1254 а прије 1263 из јата. Но овде се то мене баш толико не тиче, колико ме се тиче то, што

= :