Godišnjica Nikole Čupića

МИРОСЛАВ, БРАТ СТЕФАНА НЕМАЊЕ, 67

3. Краљ Урош |. у тој хрисовуљи великог кнеза хумског Мирослава, стрицем оца свога, првовенчанога краља Стефана а својим дедом назива. По томе би хумски кнез Мирослав био брат Стефану Немањи, деду краља Уроша 1. те с тога овај и њега, брата деда свога, 'дедом својим назива. И сувремени Анзберт каже: да је Мирослав брат Немањин (таспиз сотез Меатап (НЉмања) Фејћиз, ас сегтапиз вџиз Сгагтегиз (Страцимир) — — Ндега ргафегеа сотнез (Немања и Срацимир) сиш (егЏо ;таге вио МегсМао (Мирослав) (Апзрегти Нзфола де ехред. Рмлеме Ппрегајогв ед. Пођгомз ћи р. 31-- 32.

Позивајући се на писце о крсташком походу Фридрика !. Барбаросе назива и Томко Мрњавић браћу Немањину Мирославом и Срацимиром (Сћгеввтигипа). За писце те знао је и Орбин, само незнам, откуд у њега место Срацимир стоји погрешно Константин. Лукаревић зна само за Мирослава као брата Немањина. Дифрен пише на стр. 54.: Тгадип!, засгае Емдема! 1. ппрегајога ехре4Ијошз зетрфогез, ођу1ов Шипа ћађшзче (гез Гтајгез, Хееталпегп, Оћгастигшп е6б МесћШауши (Мирослава). Оба та брата Немањина, (Срацимир и Мирослав) помињу се и у уговору с Дубровчанима од г. 1186 уех рагје таста јират ХКетап ег фрајгита ејиз сопз Оталмтич еБђ сопшв М| говјал, “ |

У летопису Хиландарском, као што га је наш Рајић г. 1758 преписао, пише под г. (6647—1139): „во крема Спранунад Комнина вђ 2459 дато клада — Немдид пратћ нателство ЕЂ 2еман серестен, же глаголетса Рдсћ. Братљ сго Минрослакђ КндаХЊ БЋ ЕЋ демлн холмскон Далматио же Грекн придержаха“ (в. у „Сагпе књ. ХИ. на стр. 190) почетак Верковићевог летописа).

Но у обичним српским Родословима и Летописима, називају се браћа Немањина: Првослав, Завид (погрешно Давид) и Срацимир, — а Мирослава међу њима нема. И

ђ»