Godišnjica Nikole Čupića

~

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ 6

= аи ПА ниша

ски потпомоћи њезину намеру да размени своје нидерландске покрајине (Белгију) за Баварску. Овом другом деобом изгубила је Пољска на 6.000.000 становника.

На годину дана затим (марта 1794) плане наново револуција у Пољској под предвођењем славнога Тадије Кошћушког. Пошто и та револуција буде после очајничког отпора угушена у крви, приступи се трећој деоби Пољске. Преговори о њој отпочели су да се воде још јуна месеца исте године и то између све три силе учаснице у првој деоби. Ну ипак уговор од 3-ћег јануара 1795-те год., којим је извршена та трећа и последња деоба Пољске, потписале су само Русија и Аустрија. Пруска је оддила била у почетку своје суделовање у тој деоби зато што је Русија потпомагала Аустрију да добије вароши Кракову и Сандомир, око којих су се спориле две германске силе. Ну већ 24-ог октобра исте године Пруска се покаје па да накнадно свој пристанак и узме део који јој је био задржан у резерви.

Дефинитиван уговор, којим је збрисано из листе европских држава славно име Пољске, потписан је 15 (26) јануара 1797-ме год. Један одвојен, тајни чланак тог уговора гласио је овако: „Како су два царска двора а такође и Његово Величанство краљ пруски признали потребу да се уништи све што опомиње на егзистенцију пољске краљевине која не постоји више као политичко тело, високе уговорнице су се сагласиле и обавезале се да неће никад ниједна од њих узети у своје титуле име пољске краљевине, која се уништава од данас на свагда; но то им неће сметати да узму титуле по провинцијама пољским које су свакој од њих припале“!').

Деоба Пољске је праведно стигматисана као најгнуснији догађај у новијој историји цивилизованих народа.

', Е. Мапгепз ор. с. св. По стр. 303.