Godišnjica Nikole Čupića

14 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ

вине, да њој присаједини све руске покрајине које су негда биле пољске и да јој да засебит устав, само ако он хтедне да пристане на територијалне уступке који би нам дали довољно задоволења и да нам гарантује наше пољске посеобине.«“') Међутим био је отворен Бечки Конгрес и пољско питање буде упућено једном нарочитом његовом одбору састављеном из представника трију сила непосредно заинтересованих (Аустрије, Пруске и Русије) и представника енглеског који је играо улогу посредника. 30-ог децембра руски пуномоћници поднесу том одбору један помирљив предлог. У том предлогу Русија је пристајала да се Познанска војводина одцепи од Велике војводине Варшавске и врати натраг Пруској, а такође и да се учине неки мањи териотаријални уступци Аустрији. Две вароши, око којих је се нарочито водила жива препирка, Кракова и Торн, постајале су независне и неутралне вароши под заштитом трију сила. Сав пак остатак велике војводине Варшавске присједињује се Русији „као уједињена држава којој Његово Царско Величанство задржава себи право да да народни устав и проширене границе, како оно буде за добро нашло.“ Једна нарочита одредба тог предлога гласи: „Да ће Његово Величанство цар свију Руса, желећи да сви Пољаци добију удела у својој народној управи, посредовати код својих узвишених савезника у корист њихових поданика пољске народности у циљу да добије за њих провинцијалне установе које би имале обзира према њиховој народности и дале им учешћа у земаљској управи“. Најзад је се њиме одређивало да све три силе гарантују једна другој узајамно своје пољске посеобине:“).

Кнез Метерних поднесе 3-ћег јануара 1815 год. против-предлог аустријски. Његов члан !-ви гласио је

1 Апгеђегр, ор. с. св. П стр. 406. 2, Апсеђеге ор. с. св. ТУ стр. 1869.