Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХТХ. ВЕКУ 3% ћајући за доказ томе колико су много заинтересоване биле у његовом решавању све силе сакупљене на Бечком Конгресу. Пошто је цитирао чл. !. Финалног Акта, меморандум извлачи из њега закључак, да је стара велика војводина Варшавска, требала да образује засебиту државу везану за Русију својим уставом, да она треба да има „чисто народну егзистенцију под заштитом сила и под гаранцијом устава који јој је обећан.“ У потврду томе он наводи оне исте речи цара Александра, које смо нашли и 1831 год. у беседи једног члана енглеског парламента. »„Ну, вели даље меморандум, ма шта да је мислио цар Александар, мисли већине осталих пуномоћника на Бечком Конгресу не дају места никаквој сумњи. Представници Францеске и Енглеске били су се изјаснили отворено у почетку преговора у корист обнављања независне Пољске у њезиним границама од 1772 год. Аустрија је са своје стране изјављивала више пута у званичним документима, да би њој најбоље годило такво решење као најсагласније са узвишеним начелом правде и са општим европским интересима. Кад су силе пристале на комбинацију, која је непотпуно одговарала њиховом пријатељском расположењу према Пољацима, очигледно

_им је била чврста намера да се старау да се искрено

изврши бар оно што је обећано. Изразима употребљеним у уговору треба дакле да се да смисао најшири и најповољнији за Пољаке.“ 1)

Кнез Горчаков одговори 24. августа (7. септембра) изјавив да прима на се пуну одговорност за све што се буде догодило. Како свака даља дискусија није могла, по његовом мишлењу, имати друга резултата до једино уда констатује и пооштри разноликости у назорима између

1, Атећуев 4трјотаначез год. 1863, ТУ стр. 223.