Godišnjica Nikole Čupića

38 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ

-

У одговору од истог дана на енглеску ноту руски министар се ближе дотиче питања да ли и каква права даје чл. 1. Бечког уговора силама потписницама. Право интервенције у решавању пољског питања, које је енглеска. влада вазда заснивала на том уговору, почивала је по његовом мишлењу на једном неспоразуму, који је долазио од нејасних израза употребљених у чл. |. „Историја те епохе није толико далеко те да би се заборавио положој који је Русија заузимала при изласку из кризе европске што је се завршила Бечким уговором. Према том нећемо се много удалити од истине ако будемо тврдили да је чл. 1. Бечког уговора потекао из личне иницијативе Његовог Величанства цара Александра 1.:)«

Како морална пресија није могла да склони Русе на попуштање, а ни Аустрија ни Енглеска нису хтеле да употребе материјалну пресију коју је предлагала Францеска влада, Пољаци буду напуштени својој судбини. Пре но што ће се сасвим повући три силе учине још једну представку да њоме оправдају своју интервенцију у корист Пољака. Онс су последњег пута опомињале Русију да ће она носити одговорност за озбиљне последице које се могу изродити из продужених немира у Пољској, ако не буде послушала њихове пријатељске савете.

Францеска влада која се све до тог доба није никако позивала на уговоре од 1815 год. придружи својој ноти један меморандум где је специјално расправљано то питање. Тај меморандум резумише врло добро све аргументе“ изнесене 1831 и 186) год. у дипломатским нотама и на парламентским трибунама, у прилог тврдњи да су права пољског народа и устав краљевине пољске санкционисани 1815 год. европском гаранцијом. Меморандум најпре доказује да је пољско питање европског карактера, подсе-

1, Атећпуег фр]отанапех, год. 1863 ТУ стр. 217.