Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

= ЕТ ТГГ и

иаао

ТУ

Ниједна уметност нема тако пространог и толиког утицаја на људски живот, колико поезија. Најстарији друг и највернији пратилац човеков, она му је од колевке до старости му; од првих почетака његовог друштвеног и политичког живота до старости и изумирања његове културе чуварка свег оног што он осећа, зна, љуби, мрзи, верујг. У данима невоље им туге поезија даје утехе; у данима успеха и весеља, она је језик којим говори радост. Као буктиња која осветљава и загрева поезија изводи народе из дивљаштва у живот сталожен, уређен, углађен. Она им држи на домаку догледа идеале човечанске; и кад од умора застану, или кад их слабости земаљске природе обурвају, она их буди, узвикујући им увек и увек Ехсеј5лог !

У човечјој је прпроди да има осећања и љубави за лепо. На ритму, хармонији гласа, црта, боја, налази насладе дивљак као и образован и углађен Европљанин, али је разлика између њих што образован човек има бистрине ума да види лепо и онде где га дивљак не види; и да се у лепоти јаче наслађава.

С напретком наука, са већим и пространијим познавањем природе и људског живота, естетичко осећање човечје оштри се а тема поезије, која је прва између уметности да свако његово осећање, сваку мисао, прими и оличи, шири се. Није толико разлика између народа културно развијенијих и неразвијенијих у савршености и лепоти њихове поезије, колико у богаству њене теме.

У Риг-Веди, најстаријој индијској збирци химана, која је исписана из уста народних око 1.200 година пре Христа, а у којој има песама из оног прастарог, и можда на десетину хиљада година удаљеног од нас, времена,