Godišnjica Nikole Čupića

314 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

Доиста је народ трава. Господ сједи над кругом земаљским и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. Народи су као кап из виједра и као прашка на мјерилима броје се. Гле, премјешта острва као прашак. Измјерио је воду грстима својим и небеса премјерио пеђу. Измјерио је мјером прах земаљски, и горе измјерио на. мјерила и горе измјерио на потег. Сви су народи ништа пред њим и мање него ли ништа“.

Увиђајући куд ће унутарњи раздори, разврат и отуђење од народних обичаја и вере одвести негову отаџбину, Јесајија се на другом месту обраћа женскињу свог племена и слика им шта ће дочекати“: „Устаните жене мирне; слушајте глас мој кћери безбрижне; чујте ријечи моје. За много година бићете у сиротињи, ви безбрижне; јер неће бити бербе. Страшите се ви мирне; дркћите ви, безбрижне, свуците се, будите голе и припашите око себе костријет, бијући се у прса за лијепијем њивама , за роднијем чокотима. 'Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем у граду веселом. Дворови ће опустјети; вреве градске нестаће. Куле и стражаре постаће пећине; збориште дивљачи и пашиште стадима, докле се не излије на вас дух с висине и пустиња постане њива.»

Простор ми не допушта да испису јем још коју страницу из књиге пророка Јесајије, а радо бих још исписао песму што почиње: „Сиђи и сједи у прах дјевојко, кћери Вавилонска, сједи на земљу, нема пријестола, кћери Халдејска, јер нећеш више бити нежна и љупка», у којој песник описује будући пад Вавилона.

Сјајна је слика и у песми: што почиње: »уУстани,

"вијетли се, јер дође свјетлост твоја и слава Господња

1) глава 32, 2) гдава 60.