Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 313

стајаху више њега; сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје, а двјема заклањаше ноге своје; а двјема лећаше. 3) И викаху један другом говорећи; свет , свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове. 4) И задрмаше се прагови на вратима, од гласа којим викаху ; и дом се напуни дима. 5) И рекох : Јао мене! погибох јер сам човјек нечистијех усана и живим у срјед народа нечистијех усана; јер цара господа видјех својим очима. 6) А један од сераФима долеће мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима. 7) И дотаче се уста мојих и рече: ево ово се дотиче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се. 8) Потом чух глас Господњи гдје рече: кога ћу послати, и ко ће нам ићи 2 А ја рекох ево мене, пошљи мене. 9) А он рече иди и реци томе народу : слушајте али нећете разумјети, гледајте, али нећете познати. 10) Учини, да одебља срце томе народу и уши да им отежају; и очи им затвори, да не виде очима својим, и ушима својим да не чују, и срцем својим да не разумију и не обрате св и не исцјеле. 11 А ја рекох : Докле Господе2 А он рече, докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи и земља докле сасвијем не опусти; и докле буде сама пустош у земљи.“

Први стихови у овом цитату уметнути су у које доцније време, као што у књизи пророка Јесајије што има још нешто мало доцнијих интерполација.

Јесајија у одбрани чисте и старе народне вере и као вођ оне партије која се борила са страначким укусима и вером погинуо, као што традиције рабинске говоре, за време наследника Хискијиног Манашеха (а цар Хошеија владао је посла Манашеха и Амонај.

Величину Јехве опева Јесајија, на једном месту овако: „ Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ.