Godišnjica Nikole Čupića

349 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

С овог гледишта на уметности и могло се рећи да се оне удаљавају од истине Кад природу ропски снимају; а да су истините онда, кад кроз природу, кроз поједине објекте у природи, траже и налазе савршенију, сталнију, општију слику те природе и тих објеката. С тога гледишта на уметности могао је Софокло рећи за Еврипида да он описује људе онакве какви су, а за себе, да описује људе какви треба да су; а с тог гледишта могао је и Аристотело казати ону познату реч: да је поезија важнија од историје и да у њој има више Филозофије него у историји“) зато, што поезија има посла с оним што је вечито, нужно, или бар опште ; а историја с' оним што је јединствено, специјално, оригинално. 3)

Историја прича шта су ови или они људи радили или говорили, а поезија износи шта би, у оним приликама, људи онаког карактера и врлина, морали радити и говорити. Историја прича шта се овда или онда догодило; а поезија, како је оно што се догодило и шта се у онаквим приликама по свој прилици и нужно догодити могло. Јунаци историје јединствени су, јунаци поезије су типови општи. Тврдица Молијеров није какав познати човек из Париза Молијеровог времена, него тип тврдице. Јулије Цезар у тратедији Шекспировој није онај Цезар из историје, него јунак који ради и говори како би многи људи његовог карактера радили и говорили.

Кад би се поезија, а што о њој вреди, то вреди и за сваку уметност, спустила да описује оно само што је јединично, и да просто, Фотографски снима с природе,

') ОПгатај. ХСТУ. ком.

") (Роебса 1Х. 3. фелософотерооу маг олообестероу лош о: Фсторивс Естау

3 « њ 5 | Н игу лошас џаллоу та хаболот у сстобса хат ска» 0тоУ Лгук .