Godišnjica Nikole Čupića

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

о |

ток догађаја само као слушалац прати осећа језу и да тугује по том само што чује. Тако је с Едипом Софокловим кад се слуша читање (Ров([. ХТУ. 1). Разрешење басне треба да излази из саме басне, а не онако с поља као што је у Медеи Еврипидовој, где она пошто је из увређеног женског поноса и да се освети неверноме мужу, поклала своју децу, бега с телесима деце на колима сунчевим, вученим од крилатих змајева, кроз висине небесне, да се спасе од гњева очева и мужевљева. Ничег у развоју радње и догађаја не сме бити што се разуму противи. Све што би тако било мора изван трагедије лежати, (Ров. ХУ. 7). О овој спољној машинерији у јелинској драматургији, о мешању богова у радње људске и утицању њиховом — нашто су нападали и Платон и Аристотело — биће говора ниже. Како је драма подражавање какво радње, а радње нема без људи, који опет морају имати извесних особина у погледу на карактер и свести о оном што раде, то је природно да има два основна узрока радњи : памет [интелигенција и карактер; и да по том двоме људи у радњи достижу до својих циљева или их омашавају (Ров[. МТ. 5). Карактери треба да се у радњи покажу ; да их она изнесе (Ров«. УТ. 9 — 10). Они треба да су општи, нужни, могућни, т, Ј. да је оно што раде, п говоре у каквим приликама тако, како је нужно или могућно да љу ди њиховог карактера говоре и раде. У опису карактера мора песник радити као портретиста који на портрету снима слику сличну оном чија је, али је опет идеалише, улепшава. Он мора још пазити на ово четворо: пре свега његови карактери (све је реч о трагедији) морају бити наравствено добри. У њима треба да је све долично. Човеку доликује јунаштво, а не жени. Опис карактера треба да је сагласан с традицијом о њима ако су карактери историјске личностиј да су карактери конзеквентни у радњи (Рое!. ХУ. 3); да су као што Хорације вели (Аг5 роебса 130.) исти-