Godišnjica Nikole Čupića

о првом штампаном СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ 289

шим школама, а у Карловцима је, као што видесмо, већ 1712. била мала школа.

За чудо ми је да архимандрит Рајић није знао за прештампавање буквара 1726., 1727. и 1734., а још више, да за њихово прештампавање није зпао ни Павле Ј. Шафарик Пошто смо, дакле, видели, да Рајић, као ученик првог разреда, није могао никако добити један примерак од оних буквара, што их је Суваров или управо Владул Малаеско, секретар митрополита Мојсеја Петровића, донео 1724. из Русије, што се види и из тога, што је први руски буквар имао преко 70. листи, онај од 1726. 129., онај од 1727. 72.. а онај од 1734., 88 листа, дочим Рајић рече да је добио кад је пошао у школу „осмолистни букварчић“, да видимо, какав је он то букварчић могао тада добити 2

Да је између 1734. и 1764. у митрополији карловачкој морало бити више руско славепских буквара, види се из напред описаног славенског буквара од 1764, у ком се у предговору рекло: „Правда что они |т. ј. учитељи) употреблаотђ Московски меншни и Клевеки болшиИ бЗквареп“.

Ја сам имао у рукама кијевски буквар од 1785., У ком има 927 листи, који је својина српске општинске библиотеке у Осеку, а имам московски од 1759., који има свега само 9 листи, а правог буквара 85. почем се на 9. листу налази „Число церховное“ и „Имена просолтамљ“.

Како је у Русији требало много примерака буквара, а особито малих, без сумње је мали московски буквар, морао више пути бити прештампаван пре 1759. те како се у њему од речи до речи наводи све оно, што се наводи у Прокоповићевом буквару 1720. и у прештампаном 1726., 1797. и 1734. у Римнику, у букварском делу, вероватно је да су Козачински, Минацки и Крижановски и дали букварчић Рајићу кад је пошао у школу.

ГОДИШЊИЦА ХШ 19