Godišnjica Nikole Čupića

290 О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ

рт ==

За чудо, да и митрополит Стефан Стратимировић не знаде кад су први буквари донесени из Русије и за прештампане букваре 1826., 1727. и 1734., као што се види из његовог писма, писатог 18. Децембра 1801. владици будимском Дијонисију Поповићу, у ком достављајући му за смрт Рајићеву (11. Децембра 1801.), исприча у кратко и живот Рајићев и у ком и ово рече: „Он обучене пр:атђ здћ (т. ј. у Карловцима) во училици отђ учителећ Славенскихћ, и Викентлемђ Јоановичемђ (отЂ 1726—1741,) пожившими изљ Россји приведени хљ ; первни бмстђ, емуже таблу древенна воскомастнул (на нљихже дотолћ весљ заћшнш народђ изривеннимљ буквамђ худо учашеса ;) изљ рукђ изавше типографни мал Букварђ даша“. Летопис 50. стр. 51).

Исто писмо Стратимировићево до сад је имало ту ванредну срећу. да је до сада три пута штампано, и то први пут у 50, Летопису, други пут у „Беседи“ за 1868., а трећи пут у „Гласу истине“ за 1885., а то с тога, што је Стратимировић о смрти Рајићевој циркуларом јавио свима епископима, те у Летопису наведено је као писато Пакрачком Кирилу Живковићу, а у „Гласу истине“ као писато Бачком Јовану Јовановићу.

Уредник „Беседе“ не знаде, да је напоменуто писмо Стратимировићево штампано већ у Летопису, а уредник „Гласа истине“, да је штампано и у Летопису и у „Беседи“, те га штампаше као „непознату“ грађу.

У Земуну 26. Јула 1888.

ДИМИТРИЈЕ УВАРАЦ.